Аутори:
1. Грујић Радослав, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina

Апстракт:
Енорми пораст становништва на Земљи захтијева производњу велике количине хране потребне да се становништво прехрани. Задовољење потребе за месом и протеинима тражи значајно повећање броја животиња од којих се месо производи. Предвиђања говоре да ће се свјетска производња меса удвостручити до 2050. године. Међутим, такав тренд се сматра неодрживим због негативног утицаја на животну средину. Индустријски узгој животиња је под великом контролом због свог утицаја на животну средину, јавно здравље и добробит животиња. Да би се тај негативни утицај смањио, у глобални покрет за тражење других извора протеина, тзв. аналога меса, укључили су се наука, производња и политичке структуре. Највећи изазов за науку и струку јесте развој аналога меса који имају сличне нутритивне и сензорне особине као традиционално месо. Осим биљних протеина, велику шансу да у скорој будућности постану замјена за месо имају култивисано (узгојено) месо („in vitro културе ћелија или ткива“), модификовано месо („генетски модификовани организми“) и протеини екстраховани из биомасе добијене узгојем једноћелијских организама (бактерије, гљивице, микроалге и квасци). Култивисано месо је месо узгојено in vitro из животињских ћелија. Ћелије се узимају од живе животиње биопсијом и стављају у култиватор гдје долази до њиховог реплицирања. Из ових ћелија формирају се мишићно и масно ткиво, које се касније прерађује у месне производе. На овај начин могуће је да се месо производи без клања животиња. Циљ аутора овог рада јесте да култивисано месо представи из више аспеката, укључујући питања везана за могућу корист за животну средину, перцепцију потрошача, успостављање и поштовање прописа итд. Да би то постигли аутори су анализирали најновију доступну литературу о овој теми. Према анализираним радовима, неопходно је повећати производњу аналога меса и тиме умањити еколошке и здравствене проблеме везане са конзумирањем меса. Развој алтернативних протеина (култивисано месо, биљни протеини и микропротеини) повећава оптимизам код свих који желе смањење индустријског узгоја животиња. Међутим, још увијек у потпуности нису јасни ставови потрошача према овом питању. Без промјене ставова потрошача о узгојеном месу, резултати који се постигну током научних истраживања неће резултирати развојем нових протеинских производа.

Кључне речи:
аналози меса,вјештачко месо,култивисано месо,перцепције потрошача,циљеви одрживог развоја,meat analogues,artificial meat,cultured meat,consumer perceptions,sustainable development goals

Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Б - Биоматеријали и наномедицина

Датум пријаве сажетка:
05.08.2022.

Конференцијa:
Contemporary Materials 2022 - Savremeni materijali

Сажетак рада