Студије машинства у Црној Гори почеле су студијске 1970/71. године. У оквиру Техничког факултета је 15.04.1970. године формиран Машински одсјек. Машински одсјек Техничког факултета прераста 1978. године у Машински факултет, у оквиру Универзитета "Вељко Влаховић". Од 1992. године Машински факултет је самостална универзитетска јединица Универзитета Црне Горе. Лоциран је у Подгорици.
Од стране Савјета за високо образовање Владе Црне Горе, Машински факултет, као јединица Универзитета Црне Горе, је 2012. године акредитован као институција. Истовремено су акредитовани и студијски програми који су реализацију на Машинском факултету.
Универзитет Црне Горе је једини државни универзитет у Црној Гори, а Машински факултет једини факултет у Црној Гори из области машинства.
Данас је на Машинском факултету број запослених 41. Број наставника је 28, сарадника 6, ненаставног особља 5 и 2 лаборанта. Инфраструктурни објекти: учионице, библиотека, лабораторије и студентски дом и сл. су лоцирани на малом простору у Подгорици и припадају Универзитету Црне Горе.
Дјелатност Машинског факултета се може разврстати у три области: настава, научноистраживачки рад и стручни рад.
Настава
У оквиру Машинског факултета акредитована су три академска студијска програма која се реализују по Болоњском режиму студија: МАШИНСТВО, ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ и МЕХАТРОНИКА. Студијски програм Машинство и Друмски саобраћај реализују се по по систему: 3+1+1+3, а студијски програм Мехатроника по систему: 3+2.
Основне студије на сва три студијска програма трају три године. После завршене три године основних академских студија добија се диплома Бецхелор и звање Дипломирани инжењер академских основних студија. За студијски програм Машинство, у додатку дипломе се наводи и поближе описује једна од области студијског програма, на које се студенти усмјеравају после друге године:
Специјалистичке студије на студијском програму Машинство и Друмски саобраћај трају једну годину, и то је четврта година студирања. После завршене једне године специјалистичких студија добија се диплома академских специјалистичких студија машинства односно академских специјалистичких студија друмског саобраћаја. За студијски програм Машинство у додатку дипломе се поближе описује једна од могућих области овог студијског програма, а то су области које су дате у оквиру основних студија. Специјалистичке студије су обима 60 ЕЦТС кредита. Специјалистичке студије се могу схватити и као прва године постдипломских студија, уколико студент жели да настави даље школовање.
Магистарске студије на студијском програму Машинство и Друмски саобраћај трају једну годину и представљају пету годину студирања и другу годину постдипломских студија. Обима су 60 ЕЦТС кредита. Након одбране магистарског рада студент добија диплому академског назива магистра наука. За студијски програм Машинство у додатку дипломе се поближе описује једна од могућих области на магистарским студијама:
Магистарске студије на студијском програму Мехатроника трају двије године и обима су 120 ЕЦТС кредита. Након одбране магистарског рада студент добија диплому академског назива магистра наука.
Докторске студије у оквиру студијског програма Машинство трају три године. Обима су 180 ЕЦТС кредита. После завршених три године студија добија се диплома академског назива доктора наука студијског програма Машинство. У додатку дипломе се поближе описује једна од могућих области на докторским студијама:
Студијски програм Машинство се од студијске 2008/09. године организује поред Подгорице и у Пљевљима, гдје је Машински факултет отворио одјељење.
По Болоњском режиму студија настава се на основних студијама организује од студијске 2003/04. године, на специјалистичким од студијске 2005/06. године, на магистарским студијама од 2009/10. године, а на докторских студијама од 2008/09. године.
Научноистраживачки и стручни рад
Научноистраживачки и стручни рад се остварује реализацијом научноистраживачких и стручних пројеката и послова. Научноистраживачки и стручни пројекти и послови се реализују преко центара, лабораторија, радних тимова и појединачно. Научноистраживачки пројекти се још увијек у највећој мјери финансирају од стране Министарства просвјете и науке, а мање на бази средстава добијених од Европске уније.
На Машинском факултету постоје као организациони јединице центри и лабораторије преко којих се реализује научноистраживачки и стручни рад:
У четири деценије постојања Машински факултет је имао сарадњу са веома познатим универзитетским институцијама у свијету. Поменућемо: Ломоносов, Станфорд, Бирмингем, Мериленд, Ахен, Карлсруе, Висконсин, Лублин, Кошице, Институт електролучног заваривања Е.О.Патон-Кијев. На Машинском факултету скоро да нема професора који није радио дисертацију, био гостујући професор или обављао специјализације на веома добрим универзитетским институцијама у свијету те је опште прихваћено афирмативно мишљење о нашим кадровским потенцијалима. Два наша професора су професори у Сједињеним Америчким Државама.
