Радон у води

1. Srđan Vuković, Технолошки факултет у Источном Сарајеву, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
2. Jelena Vulinović, Технолошки факултет у Источном Сарајеву, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
3. Svetlana Pelemiš, Технолошки факултет у Источном Сарајеву, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina

Човјек и његова околина константно су изложени утицајима јонизујућег зрачења. Већина тог зрачења потиче од природних и вјештачких радионуклида, а највећи радиоеколошки проблем представља радиоактивни гас 222Rn. Природна радиоактивност потиче од нестабилних радиоизотопа који су били присутни приликом формирања планете Земље, а присутни су и данас. На основу истраживања UNSCEAR (United Nations Scientific Committee on the Effects of Atomic Radioation) процјењено је да човјек годишње прими дозу зрачења 2,4 mSv која потиче од природних радионуклида. Природни извори радиоактивности су космичко зрачење и Земљина кора која садржи примордијалне радиоактивне елементе укључујући и оне који су извори радона (уранијум). Радон је природан инертан радиоактиван гас без укуса и мириса. Растворљив је у води и може лако да дифундује са гасовитом и воденом фазом и на тај начин образује значајне концентрације. Технике и методе које се најчешће користе за детекцију и одређивање активности радона у води су алфа спектрометрија, гама спектрометрија и техника мјерења на течном сцинтилационом детектору. Свјетска здравствена организација је кроз епидемиолошке студије пружила увјерљиве доказе о повезаности изложености радону у затвореном простору и развоју рака плућа. Радон и његови производи распадања се сматрају другим узрочником рака плућа након конзумирања дувана.

Кључне речи: зрачење; радон; вода; детекција; рaк

Тематска област: СИМПОЗИЈУМ Ц - Вода

Датум: 22.07.2019.

Contemporary Materials 2019 - Savremeni Materijali

Датотека уз рад  (73.00 KB)


Остали радови са конференције


Претражи радове